Kompajliranje 64 bitnog firefox-a i seamonkey-a
Ako i vas kao i mene nervira to sto mozilla.org nikako da izbaci 64 bitne verzije svojih programa, ostaje vam samo da sami iskompajlirate firefox ili seamonkey, sve zavisi sta vise volite. Generalno postoje 64 bitne verzije firefox u vecini distribucija, ali nisu uvek najsvezije. U prilogu su i .mozconfig fajlovi i za seamonkey 2 i firefox 3.5/3.6-beta koji provereno rade na fedori 11 64 bita, i to tako da radi i flash plugin i java i totem/xine pluginovi. Uputsvo: skinete sors za firefox i za seamonkey i raspakujte u neki temp dir, u root-u mozilla source strukture napravite fajl .mozconfig sa sledecim sadrzajem:
za firefox 3.5.x/3.6.x:
-------------------------------------------------------
. $topsrcdir/browser/config/mozconfig
ac_add_options --with-system-nspr
ac_add_options --with-system-nss
ac_add_options --with-system-jpeg
ac_add_options --with-system-zlib
#ac_add_options --with-system-png
ac_add_options --with-pthreads
ac_add_options --disable-tests
ac_add_options --disable-debug
ac_add_options --enable-optimize="$RPM_OPT_FLAGS"
#ac_add_options --enable-debug
#ac_add_options --disable-optimize
ac_add_options --enable-installer
ac_add_options --enable-xinerama
ac_add_options --enable-default-toolkit=cairo-gtk2
ac_add_options --disable-xprint
ac_add_options --disable-strip
ac_add_options --disable-system-cairo
ac_add_options --enable-pango
ac_add_options --enable-svg
ac_add_options --enable-canvas
ac_add_options --enable-startup-notification
ac_add_options --enable-libxul
ac_add_options --disable-crashreporter
ac_add_options --enable-safe-browsing
export BUILD_OFFICIAL=1
export MOZILLA_OFFICIAL=1
mk_add_options BUILD_OFFICIAL=1
mk_add_options MOZILLA_OFFICIAL=1
ac_add_options --enable-official-branding
--------------------
za seamonkey 2 beta/final:
--------------------------------------------------------
. mozilla/browser/config/mozconfig
mk_add_options MOZ_CO_PROJECT=suite
ac_add_options --enable-application=suite
ac_add_options --with-system-nspr
ac_add_options --with-system-nss
ac_add_options --with-system-jpeg
ac_add_options --with-system-zlib
#ac_add_options --with-system-png
ac_add_options --with-pthreads
ac_add_options --disable-tests
ac_add_options --disable-debug
ac_add_options --enable-optimize="$RPM_OPT_FLAGS"
#ac_add_options --enable-debug
#ac_add_options --disable-optimize
ac_add_options --enable-installer
ac_add_options --enable-xinerama
ac_add_options --enable-default-toolkit=cairo-gtk2
ac_add_options --disable-xprint
ac_add_options --disable-strip
ac_add_options --disable-system-cairo
ac_add_options --enable-pango
ac_add_options --enable-svg
ac_add_options --enable-canvas
ac_add_options --enable-startup-notification
#ac_add_options --enable-libxul
ac_add_options --disable-crashreporter
ac_add_options --enable-safe-browsing
export BUILD_OFFICIAL=1
export MOZILLA_OFFICIAL=1
mk_add_options BUILD_OFFICIAL=1
mk_add_options MOZILLA_OFFICIAL=1
-------------------------------------------
posle toga ide klasika
./configure && make
onda u dist/bin imate iskompajliranu verziju ( pod uslovom da je kompajliranje proslo bez problema, ne treba posebno da napominjem da su vam potrebne DEVEL biblioteke (i to za 64 bitne devel pakete, 32 bitni nece pomoci)
Nadam se da cve vam biti bar malo od pomoci, s druge strane ono sto ne mogu da nadjem je kako da iz dist/bin-a napravim .tar.gz paket, jer stara fora make -C mozilla/xpinstall/packager vise ne radi?
Debian 5.0 Lenny
Posle 22 meseca razvoja evo i distribucije koja cini kostur za pregrst drugih distribucija (citaj - ubuntu), pa je izlazak nove verzije Debiana svakako bitna vest. Nova verzija donosi stabilne pakete sledecih aplikacija: Xfce 4.4.2, KDE 3.5.10, OpenOffice 2.4.1, Gimp 2.4.7, Xorg 7.3, gnome 2.2.22, kao i kompatibilnost sa LSB standardom 3.2. Treba napomenuti da su paketi u stable verzij debiana mozda za nijansu stariji nego ko dkonkurencije, a sustina debian distribucije je uvek bila stabilnost i detaljna proverenost ukljucenih paketa. Naravno posle instalacije uvek mozete upgrejdovati bilo koji paket na nanoviju verziju ukoliko odlucite. Vise informacija ovde, a za download pogledaj ovde.
Upgrade to Fedora 10: Part 2
Dakle na pocetku da ispravim nepravdu ucinjenu GNOME-u, dakle pomenuto seckanje nije bilo krivica Gnome-a grafickog okruzenja vec cpuspeed daemona, koji je po defaultu ukljucen na fedori (servis koji sluzi za dinamicko downklokovanje procesora radi ustede energije) ((iskljuciti obavezno na desktop masinama ((mada sam vidjao da ljudi to drze i na serverima :) LOL) Dakle, GNOME 2 -nd try... Much better... Iskreno ... nisam ni imao zelju da prelazim na gnome-u... Ono stome jako nervira je random pozicioniranje prozora metacity-ja pogotovu u xinerama varijenti X windows-a (dva monitora) .... Takodje postoji par stvari koje nudi xfce na koje sam navikao .. Za mene neprevazidjeno bitno ;) a to je mogucnosti windows to front sa okretanjem skrola iznad prozora.. u prevodu raisujes prozor bez klika misa ((neverovatno je koliko ne mozes bez toga ako si navikao).. Dakle nisam video ni u Gnome-u ni KDe-u da moze to da se namesti (ako neko zna nek me ispravi)... Dakle, idemo dalje... Interesantno je da posle 10+ godina na linuxu, ljubitelj sam custom kernela (kao i svi pravi muskarci :) LOL Medjutim, ono sto me je prijatno iznenadilo je to da je kompajliranje svih mogucih modula (od toga i wifi za wireless) pa do vmware-ovih pratecih modula proslo bez problema sa fedorinim kernelom (prvi put u zivotu), pa sam ostao u nedoumici da li da i pravim svoj custom kernel, jer ovaj fedorin definitivno radi brze sa diskom (cak i do 35% brze a ponekad i vise).. sto svakako nije zanemarljivo.. medjutim znam da cu pre ili kasnije naleteti na neku kosku koju cu morati dodati kernelu pa se razmislajm da li da to ostavim za kasnije ili da odmah to resim, dok ne bude hitno ;) Za sada sam odlucio da rizikujem, jer naime sve radi sto mi treba (mad wifi, vmware, sensors i svi moguci i nemoguci net moduli... ) Doduse smeta mi sto kernel nije kompajliran kao preemptive... ali dobro... Usput dok sam bio u gnome-u vec.. resio sam da probam compiza (3d efekte) .. i svidelo mi se... mada sta znam.. smara posle nekog vremena.. ali drzim kao ga adut u rukavu kada dodju natripovani apleovci i vista loveri (o my holy mother of god if they exist ;) Sledeca stvar koja je morala da ode je GDM... Jes lepo, jes fancy.. ali ne treba to pravim muskarcima :) init 3 ... /etc/inittab edit.. molim lepo.. jeste sve to lepo.. ali kada 10 godina kucas startx navikao si.. a i da ne pominjem da nikako nisam uspeo da namestim GDM da mi po defaulut ucitava xfce (iskreno mrzelo me da trazim na netu, a "pametni" gdm je ignorisao .xinitrc ((jel primetio neko da je sa svakom novijom verzijom gdm sve gluplji??)) U prevodu startx ne ignorise .xinitrc gde lepo stoji XFCE4-SESSION :) Posle par sati stelovanja, dobio sam otprilike vrlo slicnu funkcionalnost koju sam imao na prastarom gtk1 xfce-u 3.7.2 ... uz pregrst novih opcija (stelovanje vde zasebne pozadine je poslastica za prave ljubitelje desktopa ((bio sam previse dugo na matorom sistemu ocigledno :)) No ipak... Nisam se previse zadrzavao jer sam zurio da vidim jendu bitnu stvar, a to je kako rade media pleyeri na novoj fedori.. Naravo svi su osakaceni vrlo gadno pa nema ni mp3-a ni divx-a po defaultu, .. no kompaliranje xine-libova i mplayera (kao i kopiranje /usr/lib/win32 biblioteka) je resilo problem raznih
kodeca.. a moram priznati da mi se mnogo svideo kaffeine (koji je za mene novost) .. mada i KMplayer sasvim ok.. posebno m se svidjaju opcije gde mozes da biras da li ces koristiti xine ili mplayer engine :) Nisam ni znao da tako nesto postoji :) LOL>. Da takodje jedna od stvari koja me je nervirala na starom sistemu je bila nemogucnost da dva programa otvore /dev/dsp (sada ce neko reci da je ESD postojao odavno, ali taj isti ce se setiti da je to radilo vrlo budjavo uvek :)) A naravno da me mrzelo da menjam taj deo sistema.. a i retko mi je to i bilo potrebno!... ali je lepo videti da browser i xmms i mplayer dele zvuk u isto vreme... (haha) .. Dalje, tu je glavna poslastica... Idem na net spremam da se zestoko borim sa moz wrapperom da nateram da radi 32 bitni flash na x86_64 .. kad ne lezi vraze... ADOBE IZDAO flash 10 za 64 bitne masine (dobro jutro adobe, MRZIM I VAS I VAS GLUPI KODEK, A to da se ja sad radujem flashu je najbolji dokaz kada neko ima monopol i zatvoren kod, koliko to NE doprinosti razvitku trzista i uopste znanja, jer moram da se molim isusu budi i alahu dok se ne smiluju da ga izbace) ... U prevodu stvar radi.. krah ovde krah tamo.. ali whatever.. bolje nego nista... a i u samom startu sam video da mi ne pada napamet da se akam sa mozpluggerom.. Dakle ono sto moram da pohvalim kod nove fedore je stvarno veliki pool sa koga sam skinuo 99% stvari koje su mi bile potrebne, sto je pravo cudo za coveka koji je navikao da sve kompajlira od nule .. razmisljam se - bice bolje kada budem upgrejdovao sistem .. mada to nikad nisu cista posla... No stvarno, sta god da sam izgrepovao iz yum list-e ... bilo je tu... Mana cele stvari je svakako vrlo kratak end of life svake od fedora distribucija... pa apsolutno nije preporucljiva za servere... ukoliko niste spremni posle godinu dana da sve rucno kompajlirate... No na desktop masini to i nije toliko bitno.. jer mozete uvek da presvucete staru sa novom verzijom ... (uz obavezan bekap).. Od drugih stavri nevezanih za fedoru 10... stavio sam i novi vmware .. koji radi cini mi se brze.. a dobra stvar je da sada podrzava 3d grafiku u klijentu!! bez nekog dodatnog cackanju po config fajlu, a dokaz da stvar radi je pistanje 3d demoa u klijentu sto je radilo na manje zahtevnim demo-ia ne zbog brzine vec izgleda da nisu implementirane sve 3d funkcije.. ali opet.. svaka cast vmware-u na tome...
To je to za sada... vise u trecem delu, stvar jos nije ni izdaleka gotova... Ali sam par najbtinijih stvari skinuo sa dnevnog reda bez vecih problema sto je za pohvalu (ali opet nedeovoljno je lako za obicnog korisnika, no to ne znam da li je kriva fedora (svakako da bi mp3 i divx kodeci po defaulut doprineli lakoci .. ali sta je tu je)....
Upgrade to Fedora 10: Part 1
Pre par dana svetlost dana ugledala je nova Fedora. Fedora 10, kao sto ime kaze deseta po redu, sto do sada vec poprilicno odliskava njenu zrelost. Bez obzira na svoje uspone i padove i popularnost drugih distribucija Fedora ima svoju sigurnu audijenciju. To su po obicaju bivsi ili sadasnji redhet frikovi koji su po obicaju version frikovi i ljudi koji prate novosti. Ipak, Fedora je jedna od distribucija, koja po meni najvise experimentise sa novim stvarima i njeni tvorci ih hrabro inkorporiraju ponekad i po cenu stabilnosti, no ipak, Fedora nije samo test distribucija RedHat Enterprise-a. Prateci ovo distribuciju od samog pocetka (Tesko mi je bilo da prezalim RedHat9 :) smatram da ne postoji neka globalna ocenu koju mogu dati, osim one koju sam opisao u ovim redovima.. Dakle novosti, po svaku cenu... Stabilnost zavisi od izadnja do izdanja, no ipak, odlucio sam da svoj vremesni RedHat (i hiljadu puta upgrejdovan do neprepoznatljuivosti) zamenim necim novim, sto bi u sebi imali KDE 4.1.2 (za pocetak) .. kao i off the shelf xfce4... Bez obzira sto mnoge druge distribucije nude to isto... Volim kombinaciju .rpm + sourca.. a posto sam se iskalio na redhat-u izbor je definitivno morao biti neslo redhetoliko.. Doduse u obzir mi je prvo dosao centos 5.2 .. ali ipak... trebalo mi je nesto novije ... Takodje bitno pitanje je bilo, da li u danasnje vreme odabrati i386 (iliti i486 da budemo precizniji jer noviji glibc ne moze biti i386 :) LOL ((vec najmanje i486 FYI)) .. Ili x86_64 ... S obzirom da imam 4 gb rama... jasno je bilo da 32 bita nece biti dovoljno.. medjutim iz proslih iskustava sa duplim lib-ovima i papazjanije za podrsku obe arhitekture... (jer cesto kompajliram a tu sada treba pohvatati sta je za koji arch) .. moram priznati da sam bio u nedoumici.. Na i386 sve je jasnije i prostije bar po tom pitanju, a moji sistemi su vec poznati po haosu :)) No ipak.. imajuci u obzir cinjenicu da glavni sistem ne instaliram svaki dan, i da ce sutra ovde biti i 8 i 16 gb rama.. rekoh da se ipak odlucim za x86_64 ... (vreme ce pokazati da li je izbor bio dobar.. jer me vec boli glava od duplih libova i devel paketa!! : ) Dakle install masina je:
Amd x2 5000+ (oc: na 2.88Ghz) / 4 GB rama / 1 TB total storage space + 1+ TB SMB shares / 2x19" 4:3 LCD monitors / GeForce 6600GT / Atheros Wifi i 2x LAN (realtek 8139 i 8169) ... Od stvari koje mi trebaju su - Browser sa podrskom za Flash 9 / ili 10 .. VMware i XFCE ... Od sekundarnih stvari xmms sa 32 bitnim pluginima i mplayer i xine sa sto vise pratecih kodeka).. Tu su naravno i sve moguce i nemoguce devel biblioteke za kompajliranje aplikacija koje ne postoje u .rpm formatu.. (a vidim da ih ima i dosta manje za 64 bitnu verziju fedore) ..
Instalacija: Prosla relativno bez problema, (iz drugog puta) Prvi put zakovala na GRUB meniju jer je bio ukljucen moj MP3 player koji je zbunjivao installera i sve je lepo puklo, pa sam morao ponovo ponoviti instalaciju bez ukljucenog mp3 playera (XMM).. Lepa stvar je da je fedora sama prepoznala moje ultra super giga kriptovane LUKS particije pa nisam morao da se cimam sa pratecim skriptama (ovo nije novost fedora 10, ali kada prelazis sa matorog redhata onda jeste ;)
1 reboot: Posto koristim vec svoj ultra modifikovani GRUB, svakako sam zeleo da njega zadrzim u MBR-u a GRUB od fedore 10 sam zeleo da stavim na sdb7 particiju (gde sam je instalirao) ... i da je sa chain loaderom pozovem kasnije, medjutim to iz nekog razloga nije radilo.. grub jednostavno stane bez ikakve greske (da li je u pitanju 32 na 64 bita skok ili nesto ne znam.. znam da je stvar odlicno radila sa ovog gruba na Fedoru 9 x86_64).. nema veze rekoh i naveo putanju do kernela i initrd- a.. i cvrc, opet nece.. moj matori grub ne vidi novi file system pa sam morao da iskopiram vmlinuz i initrd namoju matoru particiju gde ce biti vidljiva od strane starog gruba... posle jedno 4-5 restarta :) Konacno sam video GDM login screen koji se pojavio u nekom fancy fade in-u... (ovo je bilo posle first boot podesavanja da ne bude zabune).. runing IRC as root is stupid.. ali ja sam stupid, idem kao root... medjutim kad ono medjutim - nece.. kucam root .. i ne moze... Rekoh sebi - sada treba da se mednja gdm custom.conf medjutim i posle pola sata zezanja nisam uspeo da omogucim da se root ulogije preko glupog GDM-a... Sledeci korak bio bi prelazak na KDM.. ali sam izguglao foru ... jer su se pametnjakovici setili da stave zabranu za roto login u gdm-u u pam :)) pa za sve one koji zele evo originalnog tipa ...:
dakle edit fajla : /etc/pam.d/gdm i promenite
auth required pam_succeed_if.so user != root quiet
u
auth required pam_succeed_if.so user quiet
i voila... root login je sada moguc....
Posle ovoga .. docekao me je poprilicno konzervativan gnome desktop... Nisam ljubitelj gnome-a.. a posle ovog iskustva sisgunro necu biti. ne znam sta je u pitanju ali je refresh odvratan... meniji mi koce.. a skrolovanje u browseru je kao da imam trident 9000 :) Rekoh - potrebno je ubaciti nvidijine originalne drajvere (i za divno cudo prosli iz prve)>. medjutim ista stvar.... Mislio sam vec da je u pitanju hardver ili neka nekompatibilnost.. ali u KDE_u i XFCE-u .. toga nema.. refresh je odlican i cak one GNOME aplikacije koje rade u gnome-u sporo ovde rade brzo.. ne znam zasto.. ali GNOME je definitivno ispao iz igre u samom startu.....
Vise u sledecem nastavku....
10 najboljih izjava Linusa Torvalds-a
Open Source Weblog prenosi njihov personalni izbor komicnih izjava kreatora linux operativnog sistema - Linusa Torvaldsa.
1. “Software is like sex: it's better when it's free.”
2. “Microsoft isn't evil, they just make really crappy operating systems.”
3. “My name is Linus, and I am your God.”
4. “See, you not only have to be a good coder to create a system like Linux, you have to be a sneaky bastard too.”
5. “The Linux philosophy is 'Laugh in the face of danger'. Oops. Wrong One. 'Do it yourself'. Yes, that's it.”
6. “Some people have told me they don't think a fat penguin really embodies the grace of Linux, which just tells me they have never seen a angry penguin charging at them in excess of 100 mph.”
7. “Intelligence is the ability to avoid doing work, yet getting the work done.”
8. “When you say, ‘I wrote a program that crashed Windows,’ people just stare at you blankly and say, ‘Hey, I got those with the system, for free.’”
9. “I don't doubt at all that virtualization is useful in some areas. What I doubt rather strongly is that it will ever have the kind of impact that the people involved in virtualization want it to have.”
10. “Now, most of you are probably going to be totally bored out of your minds on Christmas day, and here's the perfect distraction. Test 2.6.15-rc7. All the stores will be closed, and there's really nothing better to do in between meals.”
--
Moja personalna je druga bez dileme :)))
Gnome 2.22
Posle
vise od sest meseci napornog rada pred nama je nova verzija jednog od
najpopularnijih Open Source grafickih okruzenja. Novosti ima isuvise da
bismo ih sve nabrajali, a najbitnije novosti su GVFS - filesystem koji
GNOME-u omogucava bolju trasparentnost rada u mrezi Gnomovim
aplikacijama, a tu je i PolicyKit framework, koji omogucava bolju
sigurnost za rad sa privilegovanim nalozima. Vise na maticnom sajtu gnome projekta.
Nasa koristi fedoru
Ovog puta izdvajam vrlo zanimljiv clanak o poseti NASI-noj
laboratoriji koja vrlo obilato koristi Fedora i Red Hat linux
distribuciju, pocev od video feed-a pa sve do analiza tragicnog pada
sutla Kolumbija. Pogledajte ovaj vise nego zanimljiv blog sa snimcima posete.
Photoshop na Linuxu uz pomoc Google-a?
Adobe
Photoshop je jedna od aplikacija broj 1 koju linux korisnici zele da
vide na svom operativnom sistemu. Bez obzira sto Adobe ne obraca bas
mnogo paznje na ove zahteve, korisnici se snalaze na razne nacine da bi
naterali ovaj program da radi pod linuxom. Jedan od najpopularnijih
nacina je naravno uz pomoc WINE
emulacije. Do sada je su uz pomoc Wine emulatora radile starije verzije
do CS verzija. Medjutim CS i CS2 su radile poprilicno nestabilno. No u
pomoc dolazi veliki Google.
Naime ova kompanija, koja je inace poznata kao veliki promoter linuxa,
platila je programere da ubace preko 200 patcheva u Wine kod, koji
omogucavaju nesmetano i koliko toliko stablno izvrsenje ovog programa,
tako da Wine, pocev od verzije 0.9.54 izvrsava Photoshop CS2 bez vecih
problema. Google je najavio dalju podrsku ovom i drugim linux
projektima, a ovaj potgez google-a moze naterati i sam Adobe da
razmisli o odluci da zvanicno podrzi linux operativni sistem. Pored
Photoshopa od skora moguce je pokretati Flash 8. Detaljno uputstvo o
tome kako pokrenuti Photoshop na Ubuntu Linuxu ovde.
Sun kupuje MySQL AB
MySQL AB i Sun
microsystems objavili su juce da su postigli definitivan dogovor o
prodaji najpoznatijeg open source database brenda MySQL AB za oko 1
milijardu dolara, cime Sun ulazi na trziste vredno 15 milijardi dolara.
Ova kupovina utvrdjuje SUN-ovu poziciju vodeceg snabdevaca WEB
tehnologija i onoga ko najvise doprinosi open source tehnologijama.
Vise u clanku ovde.
KDE 4.0
Dugo
iscekivani dan istorijskog momenta je pred nama. Dakle KDE 4.0 u
finalnoj verziji je pred nama, posle dugog i napornog razvojnog
ciklusa. Ono sto je zanimljivo je da autori navode da KDE 4.0 nije KDE4
(?) ali da predstavlja osnovu KDE 4 platforme, jer predstoji tek glavni
posao na korisnickoj strani. Za vise informacija i download
pogledajte ovaj link, a za screenshotove ekrana pratite ovaj link. KDE 4 mozete probati skidanjem jedne od live verzija distribucija Kubuntu ili OpenSUSE.
Xen - Part 1
Xen - Jedan od najpopularnijih sistema za virtuelizaciju danas, pre svega zbog svoje brzine i elegancije. Bez obzira sto sam imao visegodisnje iskustvo u radu sa VmWare-om i QEMU-om, predstavljao je zanimljiv zalogaj, pre svega u smislu da zahteva vrlo cistu konfiguraciju da bi radio. Naravno da kao svaki frik koji zeli da zna kako stvarno rade neke stvari na niskom nivou, nisam koristio neke alate za slabice kao redhetov virt-manager u fedori 7 i 8. Doduse uz njihegovu pomoc naterao sam XEN da radi u roku od sat vremena, medjutim bez obzira sto sam imao Xen pokrenut uz pomoc ovog alata, to nije bilo to. Bilo je potrebno preciznije utvrditi sta i kako ide u konfiguraciju. Moram priznati da se nisam nadao da ce mi trebati 2 nedelje da skontam do poslednjih detalja kako ova skalamerija u stvari radi, to jest pre svega kako se konfigurise. Zanimljivo je da dokumentacije ima dosta, ali naravno nije up2date, a google izbacuje vecinom odgovore sa news grupa koje morate lepiti parce po parce da bi mozaik imao ikakvog smisla. Dakle ne upustajte se u XEN vode, ukoliko nemate bar nedelju dana slobodnog vremena i MNOGO volje i zelje da shvatite sve sto vam treba. Ne kazem da ga ne mozete uz pomoc grafickih alata dovesti u radno stanje za par sati, ali vi ipak zelite da znate vise, zar ne? :) Pokusacu da prenesem neka svoja iskustva, a uz ovaj kratki osvrt kacim i par slika test masina. U pitanju su 2 AMD masine, bez kucista (kucista su tako lame ;) Za glavni experiment tu je AMDx2 4200+ sa 4 gb rama i 200 Gb hard diskom i Fedorom 7, a pomocna masina je AMD 3200+ overklokovan (dosta - na nekih 2500Mhz (sa 2000Mhz).. masina ima 1,5Gb rama i 160 Gb SATA HDD, od sistema prisutna je fedora 8. Dosta za pocetak, za sledeci put krecemo sa necim konkretnijim.
Rast desktop linux korisnika
Prema istrazivanju linux fondacije za 2007. godinu, upotreba linuxa na desktopu i dalje se povecava. U anketi u kojoj je ucestvovalo oko 20000 ispitanika, upotreba linuxa za desktop potrebe je najpopularnija medju malim i srednjim preduzetnicima, koji ga vrlo rado koriste kao zamena za windows. Takodje je sve popularniji trend prihvatanja opensource softverskih resenja pored samih operativnih sistema. Vecina od 68.4% se nalazi u malim i/ili srednjim firmama sa manje od 100 racunara, dok se oko 9.7% nalazi u firmama u kojima ima vise od 100 a manje od 500 racunara. Od distribucija najpopularniji je ubuntu sa 54% dok ga slede Redhat verzije sa 50.2 % a tu je i Novel Suse sa 32 % (skor je veci od 100% jer su mnogi navodili da koriste vise verzija linuxa). Od aplikacija koje bi linux korisnici najvise voleli da vide na linuxu, tu su naravno Adobe PhotovShop i DreamWeaver, a drugo mesto drzi AutoCAD. Vise detalja i kompletni rezultati ovde.
Virtuelizacija operativnih sistema
Kljucna rec prosle godine je virtuelizacija. Sta je u stvari
virtuelizacija. Najlakse objasnjenje virtuelizacije je mogucnost
pokretanja vise medjusobno nezavisnih operativnih sistema na jednom
racunaru. Najcesci primer je pokretanje linux operativnog sistema po
vec pokrenutim windowsom, gde bi linux bio u svakom pogledu nezavisan
od HOST OS-a (to jest operativnog sistema koji je prvi pokrenut, u ovom
slucaju windows-a). Sto to zapravo znaci? Nezavisnost se ogleda u
tome da aplikacije ili programi pokrenuti na jednom sistemu ne mogu
uticati na rad drugog, pa pri recimo padu jednog virtuelnog operativnog
sistema, posledice po druge virtuelne ili host OS ne bi postojale.
Dakle stvar je ista kao kada biste imali 5 racunara na kojime bi se
vrtelo 5 nezavisnih operativnih sistema. Naravno da stvar nije potpuno
isto, jer u slucaju virtuelizacije racunar deli resurse (memoriju i
storage) medju virtuelnih racunarima. U praksi performanse zavise
naravno od kolicine resursa (memorije, brzine hard diska, prostora,
broj procesora i sl.), kao i od vrste virtuelizacije. Postoje dve vrste
virtuelizacije. PUNA virtuelizacija i PARA virtuelizacija. PUNA
virtuelizacija podrazumeva simulaciju kompletnog hardvera, pa se
GuestOS (operativni sistem koji pokrecemo na virtuelnoj masini) moze
instalirati i izvrsavati bez izakvih promena. Hypervisor (iliti
virtuelni manager) simulira kompletan hardver koji je potreban
gostujucem OS-u da bi radio. Od graficke kartice do hard diskova, USB
portova i drugih periferija. Ovakvo resenje je najelegantnije i
najlakse za koriscenje, medjutim dolazi sa svojom cenom, a to je
brzina. Dakle performanse ovakve konfiguracije su sporije zbog toga sto
maticni procesor mora da simulira i dodatan hardver. PARA
virtuelizacija za razliku od PUNE virtuelizacije podrazumeva sistem gde
gostujuci OS (guestOS) komunicira sa MAticnim OS-om
(HostOS) preko hypervizora (menadzerom virtuelizacije) te
gostujuci OS podatke o hardveru dobija direktno od maticnog OS-a, te
samim tim simulacija kompletnog hardvera nije potrebna, pa su
performanse drasticno vece. U slucaju para virtuelizacije brzina
gostujuceg sistema ne bi trebalo da bude sporija od 3-10% u odnosu na
maticni OS-a. Medjutim brzina dolazi po ceni toga da gostujuci OS mora
biti modifikovan (tako da moze da komunicira sa maticnim OS-om) pa je
fleksibilnost takvog resenja mnogo manja.
Postoji mnogo softvera cija je namena virtuelizacija
danas na trzistu za sve glavne operativne sisteme, pa je u principu
moguce napraviti bilo koju kombinaciju virtuelizacije. Linux kao host
OS gde se u virtuelnim masinama vrste razne verzije Windows-a, DOS-a
ili BSD operativnih sistema, ili kombinacije gde se na Windowsu kao
maticnom sistemu vrste razne distribucije Linuxa za one koji zele da se
po prvi put susretnu sa linuxom bez rizika ili komplikovanja
instalacije istog na pravi hardver. Ono sto je takodje popularno je
pokretanje istog operativnog sistema. Naprimer pokretanje jos jedne ili
dvekopije Windows-a na maticnom windowsu, sto ima mnogo primena, jedna
je ta da se internet veza odvija iskljucivo u virtuelnoj masini pa
stoga svi virusi i spijunski softver ostaju na virtuelnoj masini, dok
je maticna masina zasticena od istih. Cak i u slucaju da se virtuelna
masina potpuno zarazi, vas maticni hard disk je potpuno siguran od
zaraze, jer je kompletan hard disk virtuelne masine najcesce samo jedan
fajl na maticnom hardu. Dovoljno je da obrisete taj fajl, ili dovucete
kopiju cistog OS-a, i da nastavite sa radom. Dakle najpoznatiji
programi za virtuelizaciju su sledeci: Vmware, xen, qemu, virtualbox,
VirtualPC, Hyper-V, parallels i sl.. Moja iskustva su sa Vmwareom, Xen-om i QEMU-om pa cu se najvise zadrzati kod istih.
Svrha virtuelizacije. Postoji vise razloga zbog
kojih je virtuelizacija revolucionarna. Prosecnom desktop korisniku ona
donosi pre svega fleksibilnost u koriscenju vise operativnih sistema,
bez restarta ili naporne instalacije. Mogucnost da proba i testira bilo
koji operativni sistema bez straha i rizika je svakako bitna, mejdutim
pravi smisao virtuelizacije se ogleda tek u enterprise uslovima u pre
svega velikih mreznih okruzenjima ISP-a (internet provajdera) i drugih
firmi koje pruzaju neku vrstu mreznih IT usluga. Naime do sada je
u vecini slucajeva ceo racunar bio zauzet za jednog korisnika ili samo
jedan servis. Virtuelizacija u ovom slucaju nam omogucava da na jednom
fizickom racunaru omogucimo u zavisnosti od jacine istog nezavisan
pristup i odrzavanje vise virtuelnih racunara gde bi svaki klijenat
imao takodje nezavisan pristup svom virtuelnom racunaru. Osim
organizacijskih usteda u vremenu i odrzavanju JEDNE umesto vise
fizickih racunara i hardvera, takodje nisu zanemarljivi troskovi
hladnjena i elektricne energije koje bismo ovakvim sistemima ustedeli.
Zamislite sobu gde je umesto 100 pravih racunara sve smesteno u 10-ak
gde se realno opet vrti 100 nezavisnih operativnih sistema. Dakle
primene u ISP sektoru su visestruke i donose smanjenje troskova i vecu
fleksibilnost, lakse odrzavanje.
Licni razlozi. Kao coveka koji godinama istrazuje
razne operativne sisteme i iz profesionalnih i iz hobi razloga,
virtuelizacija je nacin preko koga mogu vrlo brzo na jednom racunaru
testirati skoro neogranicen broj operativnih sistema bez dosadnog
restarta. Dosadasnjih 10-ak fizickih racunara u sobi zamenio sam sa 4
jace fizicke koja mi u ovom trenutku zamenjuju oko 25-30 pravih
racunara. Na ovom blogu cu se truditi da opisem i konkretna iskustva
koja sam imao sa raznim softverom za virtuelizaciju, a trudicu se da
pomognem i drugima koji su zainteresovani za tematiku.
Nero Linux 3 na probi
Posle
manje vise uspesne verzije Nera za linux 1.0, koji je ipak bio dosta
osiromasena verzija Nero-a za windows, pred nama je Nero Linux 3 (ne
pitajte me za verziju 2 :) . Vec par meseci od kako ga imam kanim se da
ga probam. I sada se kajem :) Naime, program je odlican. Bez obzira sto
za linux postoji odlican K3B program za rezanje koji je besplatan, ovaj
Nero ima odlican odnos opcija i slozenosti. Naime dok je windows
verzije 7+ otisla nebu pod oblake po slozenosti i sporosti i uopste
glupom interfejsu, ova verzija bi mogla da se nazove LIGHT, a to je ono
sto meni treba. Dakle kada hocu da narezem DVD hocu da kliknem tri puta
i da se to desi. A ne da setam i animiram prozore da ih molim da mi
daju neki kojekavi smisleni dijalog. Za svaku preporuku!! Takodje oni
koji su platiti windows verziju mogu linux verziju skinuti besplatno.
Za sve ostale, zna se torrent. Pa ako vam se svidi, nije mnogo da se
plati!
MAC OS X: Leopard izlazi DANAS!
Stigao
je i taj dan, kada ce svetlost dana ugledati dugo ocekivani i
najavljivani MAC OS X: Leopard. Sistem sadrzi stvarno par
revolucionarnih GUI i ostalih OS koncepata koji ovaj sistem lansiraju u
sam vrh. Poznata apple-ova pouzdanost, dizajn i svezina i dalje su
glavni aduti novog sistema. Savetujem svima da pogledaju prezentaciju
posle koje nece ostati ravnodusni. Jednostavno NEVIDJENO MOCNO I DOBRO.
Bez obzira sto me nervira to sto MAC polako postaje snobovski brend, OS
je apsolutno fantastican. Vise informacija naravno na www.apple.com
